Podrška za NTFS na CentOS-u 7

Sistemac navikao na debianolike Linuxe odlučio je instalirati CentOS 7. Prvi utisak je dobar, ali onda su počeli "problemi." Ubacio je USB stick od 32 GB, kojeg je formatirao na NTFS, kako bi mogao prenositi velike datoteke između Windows i Linux računala. Podsjetimo se, VFAT ne podnosi datoteke veće od 4 GB. Međutim, CentOS ne može montirati NTFS particiju!

Sistemac zna da podrška za Microsoftov file system na Linuxu postoji, no očigledno na CentOS-u nije uključena "by default".

Malo guglanja i evo savjeta: treba instalirati paket ntfs-3g. No naredba:

# sudo yum install ntfs-3g

ne daje rezultat. Nema takvog paketa!

Nazad na guglanje, ispada da je taj paket u drugom repozitoriju, a ne u CentOS-ovom. Nađen je u repozitoriju Fedore, još jednog izdanja zasnovanog na Red Hatu.

# wget http://dl.fedoraproject.org/pub/epel/7/x86_64/e/epel-release-7-5.noarch.rpm
# sudo rpm -ivh epel-release-7-5.noarch.rpm
# sudo yum -y install ntfs-3g

Što je EPEL? Sraćenica od Extra Packages for Enterprise Linux, a radi se zajednici koja je okupljena pod kapom Fedore, kako bi srodnim izdanjima Linuxa pružila zapakiran slobodan i open source softver s podrškom za mreže, sistemsku administraciju, nadzor i slično.

Dakle najprije smo prijavili Fedorin repozitorij, kako bi yum u njemu pronašao tažene pakete.

Nedostaje još jedna sitnica: NTFS je ovisan o modulu kernela fuse, pa ga treba najprije aktivirati:

# sudo yum install fuse
# sudo modprobe fuse

Nakon toga i CentOS 7 zna raditi s NTFS-om!

Naš je sistemac navikao na Ubuntu kojeg troši na svom računalu. Ubuntu dolazi zapakiran u raskošnom izdanju, s podrškom za svekoliki hardware, pun softvera. Jest da je zato glomazan i treba mu dosta resursa, ali ti je sve pri ruci i odmah srpemno za korištenje. Zato mu je bilo u najmanju ruku čudno što CentOS ne dolazi s podrškom za NTFS.

Ipak, mora se priznati da u tome ima logike. Zašto bi po defaultu imao instaliranu podršku za NTFS, ako ti možda i ne treba? Ako zatreba, lako se instalira! Naš se sistemac sjetio dobrih starih vremena kad je za svoje servere morao kompilirati kernel, kako bi dodao podršku za neki netipičan hardware. Pa je to koristio da iz kernela izbaci sve što mu nije trebalo. U ta vremena kernel je, u komprimiranom obliku, zauzimao samo 300 KB. U to doba nije bilo ni paketa za SSH, pa je skidao izvorni kod, kompilirao ga i instalirao. Tada je to sve bilo normalno, dio svakodnevnog posla. Danas smo razmaženi, očekujemo da sve radi "out of the box", nervira nas svako zapinjanje. Srećom, nešto od stare snalažljivosti još je ostalo, nismo posve zahrđali. :)